Fosfor meri neorganski fosfat u serumu, mineralnog partnera kalcijuma u kostima i sastojak ATP-a, ćelijskih membrana i nukleinskih kiselina. Njegov nivo određuju unos hranom, apsorpcija u crevima i bubrežno izlučivanje pod kontrolom paratireoidnog hormona i vitamina D. Govori uglavnom o funkciji bubrega i o koštano-mineralnom metabolizmu.
Za ovaj marker još nema rezultata.
Povišen fosfor najčešće odražava smanjeno bubrežno izlučivanje, a takođe i smanjenu aktivnost paratireoidnog tkiva, višak vitamina D ili razgradnju velikog broja ćelija koja oslobađa unutarćelijske zalihe. Snižene vrednosti najčešće prate preterano aktivno paratireoidno tkivo, nedostatak vitamina D, malapsorpciju, hroničnu upotrebu alkohola, ponovno hranjenje posle gladovanja ili antacide koji vezuju fosfate. To ukazuje na oblasti koje vredi ispitati, a ne na dijagnozu, i lekar odlučuje šta dalje proveriti.
Fosfor opada posle obroka i posle prelaska u ćelije pod dejstvom ugljenih hidrata ili insulina, i pokazuje blag dnevni ritam, pa se daje prednost jutarnjem uzorku našte. Hemoliza ga lažno povišava. Čita se zajedno sa kalcijumom, magnezijumom, alkalnom fosfatazom, vitaminom D, paratireoidnim hormonom i funkcijom bubrega, a ne sa grupom natrijum–kalijum–hloridi sa kojom deli panel.
Referentne vrednosti su opšte vrednosti za odrasle i zavise od laboratorije, metode, uzrasta i pola. Služe za orijentaciju, ne za dijagnozu — rezultate razmotrite sa svojim lekarom.