Insulin je hormon koji beta-ćelije pankreasa oslobađaju da bi glukozu prevele iz krvi u mišiće, jetru i masno tkivo. Izmeren posle noćnog gladovanja, pokazuje koliko hormona pankreasu treba da bi glukozu natašte održao tamo gde jeste. Govori o insulinskoj signalizaciji u metabolizmu ugljenih hidrata, a ne o samom nivou šećera.
Za ovaj marker još nema rezultata.
Povišen insulin natašte najčešće odražava insulinsku rezistenciju, u kojoj tkiva slabo odgovaraju, pa pankreas nadoknađuje pojačanim lučenjem; prati i prekomernu težinu, metabolički sindrom i sindrom policističnih jajnika. Niske vrednosti najčešće ukazuju na smanjeno lučenje beta-ćelija, kao kod dugogodišnjeg dijabetesa ili dijabetesa tipa 1, a ponekad se jednostavno viđaju kod mršavih osoba osetljivih na insulin. Insulin se sam po sebi ne čita kao presuda — isti broj znači različite stvari u zavisnosti od glukoze pored njega. Jedan neočekivan nalaz je razlog da se analiza ponovi i da se o njoj razgovara sa lekarom.
Analiza zahteva stvarno noćno gladovanje: svaka hrana, zaslađeno piće pa i kafa sa šećerom u prethodnim satima podižu vrednost, a skorašnji fizički napor ili akutna bolest pomeraju je u oba smera. Terapija insulinom spolja i lekovi koji podstiču lučenje izobličuju nalaz, zbog čega se kod lečenih pacijenata daje prednost C-peptidu. Insulin se tumači uz glukozu natašte, iz koje se računa HOMA-IR, i uz HbA1c i C-peptid.
Referentne vrednosti su opšte vrednosti za odrasle i zavise od laboratorije, metode, uzrasta i pola. Služe za orijentaciju, ne za dijagnozu — rezultate razmotrite sa svojim lekarom.