HDL holesterol meri holesterol koji nose lipoproteini velike gustine, čestice koje skupljaju holesterol iz tkiva i vraćaju ga u jetru. Jedan je od sastavnih delova lipidnog profila i opisuje transport lipida, a ne stanje nekog pojedinačnog organa. U proceni kardiovaskularnog rizika koristi se kao marker koji se kreće u suprotnom smeru od aterogenih lipida.
Za ovaj marker još nema rezultata.
Niži HDL holesterol se najčešće viđa uz abdominalnu gojaznost, insulinsku rezistenciju i dijabetes tipa 2, pušenje, sedelački način života i u kombinaciji sa visokim trigliceridima; pada i tokom akutne bolesti i zapaljenja. Više vrednosti javljaju se uz redovnu vežbu izdržljivosti, umeren unos alkohola i kod nekih naslednih varijanti metabolizma lipida, a veoma visoke vrednosti nisu automatski zaštitne. Pojedinačan nalaz izvan opsega je razlog da se test ponovi i da se cela lipidna slika razmotri sa lekarom, a ne zaključak sam po sebi.
Vrednosti se menjaju sa skorašnjom promenom telesne mase, alkoholom u prethodnim danima, trudnoćom, bolešću štitaste žlezde i aktuelnom infekcijom, pa se testiranje tokom akutne bolesti ili ubrzo posle nje obično odlaže. Referentne granice se razlikuju po polu. HDL holesterol se čita uporedo sa ukupnim holesterolom, LDL holesterolom i trigliceridima, a oduzima se od ukupnog holesterola da bi se dobio non-HDL holesterol, koji zajedno sa apolipoproteinom B nosi informaciju o riziku.
Referentne vrednosti su opšte vrednosti za odrasle i zavise od laboratorije, metode, uzrasta i pola. Služe za orijentaciju, ne za dijagnozu — rezultate razmotrite sa svojim lekarom.