Slobodni tiroksin je frakcija glavnog hormona štitne žlezde koja cirkuliše nevezana za transportne proteine i to je frakcija dostupna tkivima. Zajedno sa TSH opisuje koliko hormona štitna žlezda zaista isporučuje. Standardna je mera rada štitne žlezde kada je signalizacija iz hipofize pod znakom pitanja.
Za ovaj marker još nema rezultata.
Povišen slobodni T4 najčešće prati preteranu aktivnost štitne žlezde, bilo zbog Grejvsove bolesti, autonomno funkcionalnog čvora, upaljene žlezde koja oslobađa uskladišteni hormon ili prevelike doze nadomesnog hormona štitne žlezde. Snižene vrednosti najčešće ukazuju na smanjenu aktivnost žlezde, obično na autoimunski tireoiditis ili na posledice operacije štitne žlezde ili terapije radioaktivnim jodom, a povremeno i na smanjenu stimulaciju iz hipofize. Teška bolest van štitne žlezde može ga sniziti i bez prisutne bolesti štitne žlezde. Pojedinačan rezultat izvan referentnog opsega razlog je da se analiza ponovi i o njoj razgovara sa lekarom, a ne zaključak.
Krv se vadi pre dnevne doze levotiroksina, jer doza uzeta nekoliko sati ranije prolazno povišava izmerenu vrednost; suplementi biotina ometaju mnoge imunoeseje i obično se prekidaju unapred. Trudnoća, estrogen i akutno oboljenje pomeraju nalaze štitne žlezde, a eseji se međusobno dovoljno razlikuju da je trendove najbolje pratiti u jednoj laboratoriji. Čita se prvo naspram TSH, uz slobodni T3 i antitela na TPO ili na tireoglobulin koja se dodaju da bi se razjasnili obrazac i njegov uzrok.
Referentne vrednosti su opšte vrednosti za odrasle i zavise od laboratorije, metode, uzrasta i pola. Služe za orijentaciju, ne za dijagnozu — rezultate razmotrite sa svojim lekarom.