Ukupni holesterol je zbir holesterola koji nose sve lipoproteinske čestice u krvi — pre svega LDL i HDL, uz manji doprinos čestica bogatih trigliceridima. Sam holesterol je strukturni sastojak ćelijskih membrana i preteča žučnih kiselina, steroidnih hormona i vitamina D. Ta vrednost je gruba zbirna slika transporta lipida i dugoročnog kardiovaskularnog rizika.
Za ovaj marker još nema rezultata.
Povišene vrednosti najčešće odražavaju kombinaciju ishrane i genetike, a izrazito visoki nalazi otvaraju pitanje porodične hiperholesterolemije; povišavaju ga i hipotireoza, holestaza, nefrotski sindrom, loše regulisan dijabetes i pojedini lekovi. Niske vrednosti su same po sebi ređe razlog za zabrinutost, ali mogu pratiti hipertireozu, bolest jetre, malapsorpciju ili tešku bolest. Pošto ukupna vrednost meša aterogene i zaštitne frakcije, uredan ukupni holesterol može prikriti nizak HDL ili visok LDL, a povišen sam po sebi nije dijagnoza. Lekar ga procenjuje u kontekstu ukupnog kardiovaskularnog rizika.
Vrednosti se pomeraju sa skorašnjom bolešću, trudnoćom, promenom telesne mase i stanjem štitaste žlezde, a prolazno padaju u nedeljama nakon akutne infekcije ili infarkta miokarda; položaj tela i dugo stezanje poveskom mogu ih blago podići. Statini poput atorvastatina i rosuvastatina ga snižavaju, dok ga pojedini antipsihotici i antidepresivi povišavaju. Ukupni holesterol se čita uz LDL, HDL, trigliceride i non-HDL holesterol, a apolipoprotein B ili lipoprotein(a) se dodaju kada procena rizika traži veću preciznost.
Referentne vrednosti su opšte vrednosti za odrasle i zavise od laboratorije, metode, uzrasta i pola. Služe za orijentaciju, ne za dijagnozu — rezultate razmotrite sa svojim lekarom.